Oproštaj

Oproštaj je neophodan poput vode onome koji ga traži, međutim, bez vode se može živeti prilično kratko, a bez oproštaja se može i umreti u poznoj starosti. Gledano iz ugla tražioca oproštaja, život bi uz oproštaj bio na koloseku, rasterećen, a krug zatvoren. 
Oproštaj u očekivanoj, izvornoj i neukaljanoj formi nije moguće dati ni primiti. 
Iz ugla onoga od koga se oproštaj očekuje, tražioci su kukavice, nespremne da žive sa onim što su uradili i koje žele da ceo teret krivice prebace oprostiocu.Taj ugao je izuzetno opterećujuć zbog gneva koji se javlja kao nusefekat ogromne želje grešnika za oprostom u očima oprostioca i jednačina bi izgledala G=t*Y, gde je G-gnev oprostioca ili zid između oprostioca i grešnika, t-vreme u kome se oproštaj traži, Y-intenzitet pritiska na oprostioca da oprosti.  t  je nepromenjivo rastuća veličina u ovoj jednačini a Y varira pa  G lagano pada i veoma naglo skače u zavisnosti od Y. Kada Y ili t dođu na vrednost 0, G je takođe 0, a oproštaj gubi smisao. A sve to zbog nepostojanja zaborava. U ravni sećanja, oproštaj je potpuno nebitan, jer razlozi su bitni samo tražiocu i davaocu oproštaja. 
Postoji puno varijacija, pa se neretko desi da su i oprostilac i tražilac oproštaja ista osoba. Najčešće jeste tako, ali činjenica je da je traženi oproštaj mnogo lakše (iako gotovo nemoguće zbog G ) dobiti ukoliko je oprostilac druga osoba.
Zbog svega navedenog, postoji i uteha u veri i prebacivanje svoje greške na leđa onoga koji se predstavio sposobnim da ih prihvati pod svojim uslovima. Zbog toga mnogi pribegavaju duhovnom i fizičkom postu kako bi bar deo tih uslova ispunili. To je svakako veoma mali komad, ali odličan za samozavaravanje o ispravnom načinu života, dostojnom oproštaja.
Šteta je učinjena ,ali ćup nije polomljen dok god ga neko ne vidi probušenog dna.