Dimovi

Razmatranje argumenata "bojkotaša" ili "izboraša" je takođe skretanje pažnje javnosti sa suštine. I najslabijem mozgu bilo kog skupštinskog saziva je jasno da nema logike ne glasati ZA pravo društva na lek i glasati ZA uvođenje obavezne vakcinacije. Ostati neutralan po bar ta dva pitanja je klasičan sukob interesa. Politika se kreće u tim okvirima i oni ćute i kaljaju se. Ljudska je dužnost po svaku cenu i svim sredstvima se u takvom trenutku pobuniti najsnažnije protiv nečovečnosti. Ljudskost je po mom shvatanju isto što i Vera. Bilo da si vernik ili ne, budi čovek. Ne guše ljudskost ljudi, nego neljudi. Pletu mreže laži oko nje, ali im stalno pucaju pod istinom. Istina je da je kršenje osnovnih ljudskih prava politikom dovedeno do nivoa razmatranja. Čoveku je nemoguće oduzeti pravo na lek. Ako ništa drugo, bar će ga osnovni instikt za preživljavanjem uvek držati iznad zakona koje izglasaju, ne izglasaju ili ostanu neizjašnjeni o njima.Jedna od niti mreže laži u koje oni veruju jeste da je sve oko nas politika i da od nje sve zavisi. Sve oko nas je zid sazdan na temelju koji ga više ne izdržava. Na tom zidu su pravila i zakoni nastali kao proizvod razlaganja istine i njenog političkog preoblikovanja u laž - virus čovečanstva. . Čovečnošću se zlo obesmišljava i biva naterano da se samounšti.Nije lako otrgnuti se od najvećeg dela većini poznate istorije prožete politikom, ali uz malo truda, uspevam na trenutke. U tim trenucima meni je vera , a nekome ljudskost, ona iskra koja može da nas sagori u plamenu ili osvetli srećom kada zaplamti ognjem ili zasija suncem. Politika je dovoljno dugo sijala da bi nam njen plamen dao svetlost. Mnogo dima je svuda oko nas a ne politika. Zaslužila je da se kao reč izbriše iz naših misli a kao pojava zaboravi pred istinom.

Ustav

Već duže vreme primećujem u medijima da mnogi stručnjaci razmatraju problematiku demagogije i to rade grozničavo. Žure jer vide budućnost malo jasnije od nas koji nismo sociolozi, psiholozi, politikolozi i sl. Demagogija je ozbiljno oružje. Bekstvo od suštine. Ustav je veoma jasan jer nije podložan promenama kojima jesu zakoni. Ustav je onakav kakvim smo ga izglasali. Veliki je procenat nas koji ga nismo ni pročitali pre referenduma o izmenama Ustava. Pričali su nam o njemu, a mi odlučili kome da verujemo. Mnogi nisu čak ni slušali i poslušali su šta im vođe kažu.

Biseri su iskričavo prštali iz tv Bastilje večeras, podsetivši me na slično političko beznađe devedesetih. Evo jedan, tek da vam zagolica maštu i pokaže lagan prolaz demagogije pored suštine. -" U zakonu je jasno navedeno da rts i rtv ne ispunjavaju zakonom propisane dužnosti i obaveze, ali to je moj lični stav" - Dakle, oni zakone prilagode sebi, često i bez obaziranja na Ustav, a onda im se i izruguju vređajući inteligenciju stanovništva. Ako u zakonu jasno piše sve, pisalo bi i da je bilo čiji lični stav bitan za njegovo poštovanje.Sa obzirom na trenutnu ponudu na političkoj sceni kao i raspodele snaga unutar korpusa političara, ne bi me začudilo i da takav zakon donesu. Srećom , Ustav nas štiti. Jednom kada Ustavni sud počne da se bavi svojim poslom, svako će biti u prilici da od svoje države zahteva nadoknadu. Mogli bismo tada da otkupimo sopstvenu državu. Kapitalistički komunizam, javna svojina u privatnom vlasništvu svakog od nas. Šalim se za naziv, naravno. Verujem i da je moguće kvalitetnije definisati ideju, ali sam fokusiran na suštinu. Suština je da je moguće primiti mentalnu vakcinu. Svoju vakcinu protiv demagogije sam primio devedesetih. Suština je, razume se, jednostavna ako bilo ko makar i pokuša da je dotakne.Ima još dosta drugih mentalnih vakcina koje smo primili.Prisetićemo se, polako...Nekima je vreme za revakcinaciju, a neki su odbili da je prime. Neki i danas odbijaju..Prisetićemo se i ko smo i gde su nas poslali i kome idemo. Najvažnije, setićemo se kojim putem do tamo.

Gromoglasan aplauz sa ekrana zaorio se studiom. Onda su se televizori pogasili,a njega odvedoše ...

Oprosti što sam zaboravio da sam oprostio

Ušao je u hodnik mnogo lakše nego inače. Nije morao da ponovo traži ključ od male brave posle otključavanja velike , a eto i velika je bila otključana... Tak kada je zakoračio u stan shvatio je da je u toku premetačina. Ne zna koliko provalnika se u trenutku obrušilo na njega, ali nekim čudom je uspeo da jednog obuhvati podlakticom oko vrata i stegne ga skoro do tačke pucanja. Ostali provalnici ustadoše i sa nevericom ispružiše ruke. Poispadale su im ukradene stvari uz zvonki tresak o laminat u hodniku. Popustio je stisak na trenutak, i čuo krkljav glas davljenika. Evo, daću ti 300 evra , za tebe ženu i sina. 3 puta po 100 i da ovo zaboravimo. Da zaboravim mogu, ali da oprostim ne mogu, ili beše obrnuto - da oprostim mogu , ali da zaboravim ne mogu....Ne , ipak je ovo prvo, mada ni drugo nije sasvim nelogično...A šta vi mislite? Šta mislite???Iznenadio se kada je video da je već pao mrak i osvrćući se po praznom hodniku shvatio da su lopovi odavno otrčali niz ulicu.

Alanfordija

Polarizacija javnosti je veoma napredovala i prerasla u polarizaciju zdravog razuma između stomaka i časti. Čast se menja za kanibalizam. Svoje meso jedu. Još mi je pred očima prilog iz Lučana.Nema logike bilo šta što osećam.Prema njima, prema sebi. Još malo i počećemo da komuniciramo tekstom u oblačićima iznad i oko glava.Kao u Alan Fordu.Tada ćemo biti u boljoj i manje apsurdnoj dimenziji od stripa koji živimo. Ja već 30 godina, a ti?

Performace

Sve je počelo kao proba prvog izvođenja nove predstave u Atlantiđanskom narodnom pozorištu. Proba i danas traje. Otrgla se kontroli i uloge su se namnožile i razvil. Svako  glumi , a većina od nedavno snima. Broj snimatelja je dramatično porastao od pojave kamera na svakom telefonu, broj glumaca varira, a niko se ne izjašnjava kao režiser jer ne želi da preuzme odgovornost za ovakvu realnost.

300000000000 zvezda

300000000000 zvezda


Kosti su mi lakše od iskre u misli,
tek je mrva zemlja što me nosi.
Naši su se crvi u dušice stisli.
Ljigavi su, podli, goli su i bosi.

Hladno im je tako samima i slepim.
Ne vide im oči dalje od astala.
Zakleti su nekim prognanima, kletim.
Ne znaju izvini, molim te i hvala.

Jabuko sa grane,crva pljuni, dušo,
pa ogledni sunce da se sebi javi!
Pomoli se Bogu, niko te ne kušo
da ne budeš svetlo, no crvić rđavi.

Sloboda ili smrt

Otrov može biti lek i lek može biti otrov. Kratko pamćenje našeg naroda je možda lek kojim su se lečile istorijske rane viševekovnog ropstva .Preživelo se i zbog kratkog pamćenja. Danas se zbog kratkog pamćenja umire dok se preživljava.Isto kao  nekada. Ljudi preživljavaju da bi na kraju ipak umrli?Ljudi da, ali narod  ne. Kao narod umiremo da bismo preživeli. Vekovnim ropstvom smo platili saznanje te neminovnosti..Kratko pamćenje je naša žrtva za opstanak Srbije?Trenutak u kome je neko od nas spoznao naše kratko pamćenje  je trenutak u kome nam teret naše žrtve za Srbiju još teže pritiska misli.Čini mi se kao i mnogima pre i posle da je naš narod bez budućnosti. Mnogima se činilo I danas se čini. Teret neizvesnosti  se lako može skinuti sa duše koja se grčevito bori da pod njim ostane uverena u sigurnost svog kratkog pamćenja. Ne želi da bude žrtvovana . Želi slobodu vapeći za ropstvom koje joj daje pun smisao. Da li je to onda želja za životom ili za smrću? Nevažno je .Svi ćemo jednom morati iz Srbije. Zato ću mirne duše da odem odavde. Živ ili mrtav.Otrov može biti lek i lek može biti otrov. Prekratko pamćenje , najkraće u novijoj istoriji Srbije je uočljivo u svemu i svakome.Prevelika doza leka je smrtonosna.

Bolesti sistema u kome živimo su mnogo puta već jasno definisane.Svima i svemu danas treba lek.Od trenutka kada sam shvatio šta je meni lek,traju pokušaji da se sa bilo koje televizije sa nacionalnom frekvencijom narod obavesti o činjenicama. Nepristrasno, do u decimalu precizno. Bitno je da narod ima pravu informaciju kako bi bio zdrav u svakom smislu. Nama su razboleli narod. Ne verujem da je teorija zavere u pitanju, jer ništa što danas doživljavamo ne liči više na zaveru nego što liči na crne trenutke Srbije u prošlosti. I bližoj i daljoj. Narod je sve bolesniji i ako izostavimo sve moguće lekove, isključimo ih iz prodaje, učinimo da nekako nestanu, apoteke u Srbiji bi radile ako treba samo zbog bensedina. Verujem da je tako sa bilo kojim pojedinačno posmatranim lekom sa sličnim dejstvom. Rekli su mi da lek za moju bolest ne postoji. Kažu i da lek za ovako bolesnu zemlju ne postoji. Na svaki način bolesnu. I duhovno i duševno i fizički. Duhovno je overeno pečatom ispred Hrama SV.Save ,pre neki dan kada nas je u neverici ostavila fotografija nekog upišanka. Duševno je overeno pečatom radne grupe na javnoj raspravi o izmenama zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, a fizički je overeno pečatom na moju dijagnozu. I postoji lek! Da! Slažem se da je građanska neposlušnost dobar način za naš napredak. Napredak Srbije.Mislim da ima delotvornijih metoda građanske neposlušnosti od neplaćanja računa.  Jedan od njih je da ne pristanemo na to da je danas u Srbiji bilo kom čoveku zabranjeno da sebi posadi lek. Bukvalno tako i bez daljeg analiziranja. Svaka dalja analiza je uplitanje u vešto postavljene zamke.Moramo da ih nateramo da te zamke sklone ili da se sklonimo mi i postanemo posthumni glasači svih vladajućih partija u ovoj Srbiji koja odavno nije naša. Od kad imamo decu.Sve je manje Srbija naše dece kojoj je predajemo, a sve više naših predaka. Bolesnom čoveku ne sme biti zabranjeno da sebi posadi lek.Tačka.  - tako bi rekao jedan koji može a neće, da pošteno ,bar prema umirućima,izađe i kaže - Umrite! Nemate pravo da bolesni živite ! ili -Evo vam dozvola da sebi posadite lek jer to niko živi ni po kom zakonu ne sme da vam brani! Aleksandre,meni je kanabis lek. Da li je i tebi ne znam , ali molim te leči se uvek onim što ti osećaš da te leči, ukoliko to nikome ne šteti. Verujem da postoji lek i za nehumanost.Ja sam svoj lek našao, ali nemam motivaciju da tražim tvoj lek, biljku, slamku spasa. Zabranjen lek je dozvoljen kriminal, dozvoljeno ubistvo.Tako ne možemo nikuda i ni sa kim.

Čifte

Kada ledeni vetar zviždi, duša se zavijori ili se sledi. Niti je srećna što trpi led vijoreći se , niti joj muku pravi to što je zaleđena, smirena nasilno, anestezirana. Najgore je kada počne da se ledi, kada počnu da bodu hladne iglice. Tada se svim silama upire da se ne sledi sasvim. Svaka je iskra najbitnija. Svaka je mogućnost sprečavanja pada u ropstvo parališućeg leda.Zato bacam čifte.

CHICAGO HOPE

Mislim da je sledeći stepen evolucije svesti potpuni gubitak nade. Evolucija je onima kojima ta teorija ima smisla , dokazala da sve  nepotrebno zakržljava generacijama, do potpunog nestanka ili preobražaja. Verujem da nam jedino potpuni krah svakog nadanja pred očiglednim može doneti prestanak trgovine nadom. Tek tada ćemo se nadati realnim dešavanjima, zasnovanim na sopstvenoj stručnosti i sposobnosti, razumu,kao i realnim emocijama ka realnim osobama. To ipak neće biti nada, već osećanje realne sreće koje ne izaziva zavisnost.Nije laž i srećan je svako ko  ima razloga da to bude. Isto je i sa biljkom kanabis.Stvar je u balansu.

GLADNA , NEKULTURNA, UPLAŠENA VLAST

Svaka vlast preočigledna nelogičnost. Čak i pod pretpostavkom apsolutnog poštenja bilo koje sledeće vlasti leži nelogičnost pobede bez kompromisa omogućavanja nastavka održanja sistema koji je ustvari vlast...Nama ne treba vlast jer svako treba da vlada sobom, a dobar državni administrativni aparat da nam to vladanje olakša maksimalno. Sit, kulturan, neuplašen čovek mnogo lakše vlada sobom , pa zato razmislite zbog čega su gladni, nekulturni i uplašeni u većini dok svima nama neko vlada..

Svi ljudi

Međunarodnu politiku Srbije mogli bismo da poistovetimo sa njenom međunarodnom pozicijom. Potpuno je ista kao pozicija prosečnog građanina Srbije. Sasvim ponižena i samoubilački pokorna.Problem je što nas nikada ne predstavljaju oni iz dela naroda koji je spreman da se bori za istinu, jer istina je da čovek zaslužuje bolje od života u Srbiji. Dakle, jasna je i unutrašnja politika , kao i potpuna pogrešnost pristajanja na snalaženje u datim okolnostima umesto truda da se okolnosti vrate u prirodno stanje.Duša nacije sve više liči na reke nacije – pune kesa i đubreta...Ćutimo gutajući otrove verujući titulama. Ne ljudima, već titulama. Skrivanje informacija od pacijenata je opšte mesto naše medicine. Sve je pod plaštom naše nestručnosti i pretpostavkom naše lenjosti da učimo 4 specijalizacije nakon medicinskog fakulteta da bismo mogli da hodamo. Moramo da hodamo. Svi ljudi.

Kandilo

Neće ulje sa vodom na dno niti voda sa uljem na vrh .Uvek kada komešanje prestane, jasno se razdvoje. Mućkaš silovito, uporno, koliko god ti se čini da je dovoljno, ali uvek bude isto. Svako ode tamo gde pripada. Uvek je bilo onih koji su više verovali svima nego iskri u sebi. Zato i jeste tolika poplava reallity programa. Uvek je bilo lakše zaboraviti svoju muku gledajući tuđu i brinuti o tuđim brigama,.Kada bi kandilo ,koje gori na ulju i vodi pod uljem , moglo da priča, reklo bi ,čini mi se, da je svakom svoja muka najteža.Naslušalo ih se svetleći pred ikonom ljudi sigurnih da je njihovih najdubljih osećanja vredan jedino Bog, ili svetac na ikoni.Ljudi veruju u veru koju ne poznaju a koja se zasniva na jednoj reči koju uporno gaze - ljubav.Teška srca shvatam sasvim jasno da se voda ne može načiniti uljem, a da sam to uludo pokušavao. Shvatam i da će ulje uvek izgoreti kroz kandilo, a voda će uvek ostati gde je i bila, čekajući da ugasi kandilo kada ulja sasvim nestane. Da ugasi i poslednji tračak istine. Teške, ali istine. To je moć. Surova i hladna , mlaka i prijatna , vrela i opasna kao voda. Istina je pak, obična - samo istina. Čoveku je čovečiji zakon zabranio da sebi posadi biljku. Bez obzira na to što mu biljka služi da se od bolesti zaštiti ili da bolest leči njome. Bez obzira na to što želi da sam sebi uzgojii lek uzgajajući tako temelje svog zdravlja. Ulje će izgoreti, a sa njim i plamen na kandilu.Kada više ne bude novog ulja da se dolije, ostaće samo moć. Tiha, hladna, mirna voda. Voda koja je imala svrhu samo dok je bilo ulja.

PRAVDA ZA MRTVE

Najobičniji jeftin izgovor živima da opravdaju sebe ili svoje pretke za učinjenu  nepravdu ili smrt onome za koga se pravda traži. Ukoliko nije opravdanje u pitanju, onda je višak slobodnog vremena. Mrtvima u ovoj dimenziji nista ne treba, pa ni pravda. Volim i neka budem voljen dok sam živ.Tada ce se lanac istorijskih nepravdi prekinuti.

OPERA

Divan dan sam imao danas.
08.04. slaviću i rođendan.Danas beše divan dan.A:Ajde još jedan do rođendana. Skromno, samo jedan -02.04.

Moj stečeni pesimizam je počeo već da nadmašuje moj urođeni optimizam,ali kao i sve u životu, tako i pesimizam - kako došlo, tako otišlo :Najbitnije od svega nije što će Beli da pobedi, već što se Srbija konačno posle mnogo vremena smeje, raduje i shvata da su sirotinjske želje male onoliko koliko je duša velika.Muka samo pred osmehom, čovekoljubljem, prijateljstvom i ljubavlju poklekne. Zato moramo na muku bez sikiracije, mangupSki, ozbiljno je zajebavajući - ISTINOM!  

Shvatam da što je ogorčenost veća, više si beo ili si vise željan osvete, zavisno od nivoa urođenog optimizma .Totalno beli ne može biti neko ko preživljava sve vlasti i opozicije, krsenje Ustava, svoj slabašni glas nemoći pred gašenjem kulture, uvazavanja,iole kritičke misli.Srećan sam ,ipak, što sam dovoljno beo da tvrdim da bi nasilje na ulicama ma kolika krađa glasova se desi , bilo najgore moguće rešenje.Ja možda nemam najbolje, ali znam da ma koliko tragao za njim, sasvim sam siguran koje je najgore.

BUNT!

Ljudska emocionalna inteligencija je visoka koliko i sposobnost čoveka da nikada ne pristaje na vlast. Ne postoji odgovarajući lanac. Svaki ograničava u podnošljivoj ili smrtonosnoj meri. Pomeranjem ka popuštenijem delu lanca doći ćemo do ogrlice. Vrlo verovatno ne mi i ne za života ikoga od nas i vas, ali potomci će nam se upoznati i jasno razlikovati, samo što će tada naši biti u većini :) Nisam dovoljno hrabar da dozvolim da karika mojih savremenika koje sam deo popusti.BORBA !

HIgh

Osokoljen jednostavnošću koju sa sobom u moj um donosi high efekat ,dobio sam želju da svoj utisak podelim. High efekat kakav nikada radnije nisu doživeli inhalacijom  (duvanjem ) kanabisa, ili nikakako ranije, a sa smolom kanabisa jesu,  ljudi pokušavaju da utkaju u svoja svakodnevna preterano komplikovana razmišljanja o preterano komplikovanoj stvarnosti u kojoj žive. Ti pokušaji su veoma nezgodni i neprijatni, jer plastično objašnjeno, pokušavate da u čaši pomešate ulje i vodu, a ipak se uvek razdvoje. High efekat nikako nisam doživeo kao beg od realnosti, već naprotiv, kao sudar sa realnošću. E to jeste bio mučan sudar sve dok nisam shvatio da mi ustvari živimo žestoko drogirani, a da nam je high ustvari povratak u realnost. Poslušajte razgovor dva studenta ili dva penzionera u prevozu. Pogledajte tv program, novine, radio...Raširite sliku u nadi da nam je samo zla sudbina odredila ovo nesrećno mesto rođenja i prebivališta i shvatićete da i u tako velikim razlikama među svim ostalim mestima na planeti postoji toliko toga istog. High efekat mi omogućuje da shvatim jednostavnost funkcionisanja onoga što  nazivamo sistem. Ja ne znam sve delove časovnika sa kukavicom , ali razumem kako funkcioniše. Niti me čini pametnijim , niti drogiranim i zatupljenim. Prioriteti sasvim isplivaju na površinu i imam sreću da su dobri ne samo po mene ili po moje bližnje. High briše nametnutu granicu između čovekove svesti i osećanja kojih ne želi da bude svestan ponajviše zbog straha od odbacivanja od njegovog okruženja. Danas nije društveno prihvatljivo reći ono što osećaš ili postupiti onako kako osećaš da je ispravno iako time nikome ne činiš zlo - naprotiv...

High efekat u procesu izlečenja ms u mom slučaju me je doveo u stanje upoznavanja protivnika (tako sam doživeo bolest ) , odluke da se protiv njega borim, teške borbe i na kraju pobede. Srećan sam što sada kada sebe mnogo bolje poznajem, nemam toliko ružnih reči koje me opisuju da bih mogao da se sa razlogom smatram lošim. Znam, nije društveno prihvatljivo ni upoznavati sebe, ali nije ni pobediti ms :)

Mnogi se plaše high efekta , a sve sam sigurniji da je samo ovo što sam ukratko opisao ustvari pravi razlog.Ukoliko neko ipak upozna sebe i shvati da je loš (po sopstvenim merilima ) onda će rešiti da se poboljša, unapredi po svaku cenu ili će rešiti da zaboravi sve što je shvatio i nastavi tamo gde je stao potpuno siguran da će komunikaciju sa sobom trajno prkinuti, a kanabis nazvati opasnom drogom. Po takve očigledno jeste . Verujem da su u ogromnoj manjini.

High je isti kanap duše , samo razvezanih čvorova.

dr

Mnogo znoja i odricanja traži zvanje akademskog građanina. Još više zvanje magistra, doktora , profesora doktora. Najviše traži epitet vrhunskog stručnjaka, nekog čije mišljenje postaje definicija, a čiji stav postaje opšte mesto. Poslednja dešavanja mogu da nekog dovedu u zabludu da imam toliko drskosti da omalovažavam nečije dr.
Ja ističem njihovu školovanost jer se sami time ističu. Ističu svoju stručnost koja ih izdiže iznad mase. Kad tad titula ispred imena potpuno izgubi vrednost, ako se dozvole godine devalvacije neusavrsavanjem u oblasti u kojoj si dr, dr gospođica javno izjavi da je kanabis droga i da je morfijum blagotvorni lek i čcekuje da se njeno dr poštuje kao recimo dr Roberta Melamede - a ? Čoveka koji je u penziji i uči i danas umesto da gostuje u američkim parovima, kod američkog Marića???

Sila boga ne moli

Nasilje nad ženama o kome se (iz krajnje neiskrenih pobuda i zarad boljeg finansiranja raznih organizacija za borbu protiv nasilja nad ženama) dosta govori u dnevniku (i dnevnicima, nacionalnim, ili anacionalnim) nije isto što i nasilje nad ženama u stvarnom životu. U stvarnom životu je izraženije, surovije, krvavije u duhovnom ali i fizičkom smislu. Nasilnik je u većini slučajeva u prošlosti bio duševno poremećena ličnost, ali nagli porast broja nasilja ili nasilnika u poslednjih par decenija otkriva da nasilnici sve češće postaju duševno zdravi muškarci koji su frustracije neispunjenih očekivanja (i pored uložene manje, veće ili ogromne količine rada na ostvarenju ciljeva ) pretvorili u šamare svojim dragim ženama, a u slučaju osećaja totalne uzaludnosti i nemoći i u više od šamara. Smanjiš mu platu on prebije ženu, ta smanjena plata kasni , on prebije ženu, ne može da plati letovanje porodici, prebije ženu. Plata i dalje mala i kasni, a od letovanja ništa ali eto, bar je žena žrtva umesto njega. Nasilje nad ženama je mnogo dublji i ozbiljniji problem nego što se predstavlja i ne može se rešiti odsecanjem glave eksera jer on i dalje ostaje duboko u dasci. Uspeo sam da tokom pisanja ovog teksta izbegnem svoje gađenje nad raskravavljenim ženskim licem u suzama i želju da nasilniku polomim prste pa šaku pa podlakticu. Ako svako razmisli o rešenju možda je i moguće. 

Nezvanično

Ako nisi kukavica onda si ludak, ekstreman u realnim zahtevima, avangardan ili dete revolucije koje će biti pojedeno. 
Najveći neprijatelj ljudskosti su nezvanični i neimenovani izvori.

Metafora

Dobro je biti samokritičan i uporno tragati za svojim greškama. Kada ozbiljnije razmislite o ovom , slobodno se može reći , aksiomu - razumećete da to i nije dobro već manje zlo. Koristeći blagodeti svog poznavanja šifre za ovaj blog ja sam se preispitivao koristeći tastaturu, a rezultati tog preispitivanja su pred vama ili Vama ili tobom. Ne tako davno trudio sam se da metafora zameni sve. Želja za dokazivanjem je bila najveća prepreka dokazivanju. Da nije tako, oni koji razumeju poruke prethodne rečenice nikada ne bi probali da se odreknu te grozne želje. Vrlo svestan rizika svog poštenja , odričem se metafore, a lenjost će već dozvoliti nekoj da se potkrade, iako ću je lično ismejati čim je ugledam. Oči ne služe za spavanje. Put do mira je borba. Može, nije da ne može , ali ne uspevam da nađem razlog tome kada je mnogo jednostavnije i sem mentalnog napora čitaoca da prevodi sa vašeg jezika , ne traži ništa. Prevodeći tako, izgubio je suštinu.Smatram da je to skrnavljenje umetnosti zarad lične koristi ili slave. S obzirom na to da ovaj blog još uvek može da se smatra privilegijom ili kaznom retkih koji ga posećuju, realno je da neće biti puno suprotnih mišljenja , dok argumenata za ta mišljenja neće biti.

Oproštaj

Oproštaj je neophodan poput vode onome koji ga traži, međutim, bez vode se može živeti prilično kratko, a bez oproštaja se može i umreti u poznoj starosti. Gledano iz ugla tražioca oproštaja, život bi uz oproštaj bio na koloseku, rasterećen, a krug zatvoren. 
Oproštaj u očekivanoj, izvornoj i neukaljanoj formi nije moguće dati ni primiti. 
Iz ugla onoga od koga se oproštaj očekuje, tražioci su kukavice, nespremne da žive sa onim što su uradili i koje žele da ceo teret krivice prebace oprostiocu.Taj ugao je izuzetno opterećujuć zbog gneva koji se javlja kao nusefekat ogromne želje grešnika za oprostom u očima oprostioca i jednačina bi izgledala G=t*Y, gde je G-gnev oprostioca ili zid između oprostioca i grešnika, t-vreme u kome se oproštaj traži, Y-intenzitet pritiska na oprostioca da oprosti.  t  je nepromenjivo rastuća veličina u ovoj jednačini a Y varira pa  G lagano pada i veoma naglo skače u zavisnosti od Y. Kada Y ili t dođu na vrednost 0, G je takođe 0, a oproštaj gubi smisao. A sve to zbog nepostojanja zaborava. U ravni sećanja, oproštaj je potpuno nebitan, jer razlozi su bitni samo tražiocu i davaocu oproštaja. 
Postoji puno varijacija, pa se neretko desi da su i oprostilac i tražilac oproštaja ista osoba. Najčešće jeste tako, ali činjenica je da je traženi oproštaj mnogo lakše (iako gotovo nemoguće zbog G ) dobiti ukoliko je oprostilac druga osoba.
Zbog svega navedenog, postoji i uteha u veri i prebacivanje svoje greške na leđa onoga koji se predstavio sposobnim da ih prihvati pod svojim uslovima. Zbog toga mnogi pribegavaju duhovnom i fizičkom postu kako bi bar deo tih uslova ispunili. To je svakako veoma mali komad, ali odličan za samozavaravanje o ispravnom načinu života, dostojnom oproštaja.
Šteta je učinjena ,ali ćup nije polomljen dok god ga neko ne vidi probušenog dna. 

Citiram

"Bićemo u situaciji da niko stručan neće prihvatiti da bude ministar iz straha od provlačenja po medijima i projektovanih afera", rekla je Ana Brnabić. 
"Bićemo u situaciji da niko stručan neće prihvatiti da bude profesor u školi iz straha od roditelja nezadovoljnih ocenama deteta, koji sa toplim ili hladnim oružjem čekaju ispred škole u džipu sa upaljenim motorom", rekla je uplašena kafe kuvarica..
"Bićemo u situaciji da niko stručan neće prihvatiti da bude lekar iz straha od smrti pacijenta i reakcije njegove rodbine na taj nemili događaj", rekla je prestravljena servirka.
"Bićemo u situaciji da niko stručan neće prihvatiti da bude čovek iz straha od podsmeha zbog uzaludnog truda", rekla je užasnuta majmunica.

Prvi citat je zaista istinit. Zar ostali nisu ???

Manila

U različitim periodima života čoveka koji je dovoljno evoluirao da isprati evolutivni kontinuitet, postoje i različita, manje više politička stanovišta ili čak ubeđenja. Smatram da je blago pojašnjavanje neizbežno - gotovo svi smo ponekad osetili snažnu prisnost sa anarhijom, pa čak i nesvesni tog osećaja, ali su samo neki takav kontakt imali sa nacionalsocijalizmom ili sa komunizmom. Činjenica je da nedovoljno informisana masa, koja se u stanju slabe ili pogrešne informisanosti drži skoro po svaku cenu, sve više oseća anarhiju kao jedini izlaz iz kaveza. Što se informisanosti tiče, ne poznajem preinformisane ljude, ali poznajem one koji informaciju iznose kao trudnoću. Biraju najboljeg oca informacije i daju svoju jajnu ćeliju, pa je onda nose 9 meseci, a zatim je rode.
Rodilo se da je čak i anarhija odlično oružje za održanje trenutnog sistema koji je u srži premalo evoluirao od robovlasničkog. 
Čovek ubijen  na politički korektan način (u trenutnoj političkoj situaciji ) je mrtav koliko i čovek ubijen na najsuroviji način koji možeš da zamisliš (u trenutnoj surovosti ili blaženstvu koje osećaš ). Iz zamke teksta u poslednjoj zagradi ne pokušavajte da se iskobeljate. Blaženo surovo zar ne?

Sukob

Pola mizerne plate za 5 minuta? Bez lascivnih misli. Svima želi dobro i smatra se dobrim. I njegova i tuđa deca ga vole.Seizmolog na rts , godinama spreman da stručno analizira katastrofu poput ove u Italiji kupiće deci konačno nove knjige. Parama onih koji navijaju za to da ostane bez posla. Navija i on iako ga tako dobro radi. Svi smo u sukobu interesa.

fb komentar na bistu blaženopočivšem kazahstancu

Bez ulaženja u procenu vrednosti dela umetnika o kome nemam poriv da saznam bilo šta,  razumem da je cilj postignut. Klanjajmo spomeniku onog koji ne izaziva ni pokušaj da se uzdigne ili oblati i rušimo spone sa onim što bi nas u nameri stvaranja labilne mase lake za kontrolu usporilo ili čak zaustavilo. Mnogo je puta ponovljeno da je naša snaga samo mit, sa vrlo malicioznom konotacijom te reči. Snaga mita je evidentna baš zbog ovakvih mizernih trzaja kojima se hiljadugodišnji hrast želi iz korena.

CENZURISANO

Cenzuru ne treba preterano analizirati. Može da spasi život, može da ugasi život.

Autocenzura je najopasniji oblik cenzure. Ako sklonimo po strani objašnjenja koja skoro svi imamo za autocenzuru i odlučimo da ih i ne koristimo u daljoj analizi, ostaje kao i kod cenzure, strah od cenzora ili odnosa publike prema cenzoru. Strah od reakcije publike na prekršenu autocenzuru, nerazumevanje koje dovodi do izuzetno negativnih reakcija, pa čak i do potpunog uništenja nedoslednog cenzora.

Ukoliko pročitate naslov bloga -Utisak dana bez Olje Bećković, primetićete perfidnu autocenzuru i ograničavanje na jedan utisak po danu. Čak ne ni jednu priču po danu! Veštinom pisanja, cenzor je utisak uspeo da podigne na nivo priče, ali je morao da se odrekne jedne priče dnevno, a najočigledniji dokaz su datumi objava priča.

Nedoslednost i više priča dnevno desila se pod brojnim teškim ili manje teškim okolnostima koje su autocenzuru u potpunosti urušile.

Korišćenje trećeg lica jednine za sebe ne pripisujte samozadovoljstvu, već mojoj želji da se opravdam za predugo ćutanje i uskraćivanje informacija za koje sam siguran da će biti od koristi svima nama.

Lenjost

Prava vrednost lenjosti ogleda se tek po nekad . Gotovo nikada kada lenja osoba nije uspela da sebi prizna da je lenja. Lenjost je veoma varljiva kategorija, pa lako preuzima zasluge nedostatka hrabrosti, snage ili motiva. Od pre par trenutaka ponosno nosim svoju lenjost iz zahvalnosti za potpunu bespotrebnost prebacivanja tastature sa ENG na SRP u kompletnom uvodu ovog teksta. Sada se na trenutak odričem cenjene lenjosti. Zahvalnost lenjosti iskazaću ako mi se ikada ukaže prilika jer sam dovoljno lenj da za prilikom neću tragati dalje od ovog bloga.Sve što iz mog pisanja dobijete, vaša je zasluga, a sve što izgubite je takođe vaša zasluga. Zato se neću izvinjavati, jer je potpuno izlišno.

PRVA NADA POSLEDNJEG DANA ILI POSLEDNJA NADA PRVOG DANA ?

Radost, afektivno stanje po mom osećaju, bez obzira na mogućnost da takva medicinska kvalifikacija radosti ne postoji, a opravdano mojom medicinskom obrazovanošću na nivou bez srednje medicinske škole.

Radost je osećanje koje ima vrednost fiksiranu veoma visoko na skali. Jasno je da se ne može biti malo radostan, onako osrednje ili malo više...

Ovo osećanje naš balans pomera na gore i narušava sklad naših osećanja, čijim se disbalansiranjem izlažemo ozbiljnom riziku od bolesti, pa čak i same smrti usled infrakta od radosti.

Kao i dobro vino, cigaru, masnu večeru ili pola praseta za slavu i radost treba dozvoliti što ređe i što kraće.

Dakle, hoćete li prestati da se radujete, ili bar umanjiti broj radovanja ?

Ljubav, afektivno stanje, takođe po mom osećaju, bez obzira..bla bla bla...Napada duhovni balans veoma podmuklo, pa je samim tim izuzetno opasna po našu psihofizičku ravnotežu. Činjenica je da su najveća ljudska stradanja započeta zbog ljubavi, iz ljubavi, protiv ljubavi i bez ljubavi. Znam, deluje apsurdno, jer su pokrivene opcije sa potpuno suprotnih uglova, ali i sama ljubav je apsurdna. Analizi ovog nepotrebnog osećanja neću pridavati previše teksta. Previše je zla ljubav nanela čoveku.

Ljubav je osećanje koje ima vrednost fiksiranu na vrh. Voliš ili ne voliš. Postoji i samozavaravanje koje na ovaj voliš ne voliš prekidač ne dolazi ,jer je odlika zbunjenih adolescenata, te u kasnijem uzrastu potpuno nestaje kod većine zdravih ljudi.

Dakle, prestaćete da narušavate svoj emocionalni sklad i odustati od ljubavi?

Nada je afektivno stanje, takođe po mom osećaju, bez obzira..bla bla bla...Napada podmuklo gotovo kao ljubav, međutim snagu ljubavi moram da pomenem čak i pod terminom nada, i da istaknem da je preuzela gotovo celo osećanje - nadu. Nema ljubavi bez nade. Rećićete da bez nade nema ničega? Eto koliko je podmukla. Nada ima rušilačku snagu skoro kao ljubav. Možda je još gora rušilačka sila samo rušenje nade pod čijom se pretnjom provodi gotovo ceo život? Bitno je izbeći nadu još u fazi začetka , a problem je što se izuzetno brzo razmnožava.

Nada nema fiksnu vrednost jer je njen minimum nepoznat. Neki ga zovu tračak nade , ali nikada nije utvrđeno koje su mu prave mere. To je inače vekovna tema sukoba između razuma i osećanja. Nema nade da će ikada biti rešena.

Dakle, shvatili ste zaveru ovih uništitelja civilizacije i rešili da ih se odreknete?

Tuga može ali ne mora da bude  afektivno stanje, takođe po mom osećaju, bez obzira..bla bla bla...i u tome  leži velika opasnost od ovog osećanja. Afektivna tuga se lakše i brže prevazilazi , pa nije opasna za naš savršen balans uma, tela i emocija. Tuga koja nije posledica razočarenja je mnogo opasnija i dugotrajnija, a često i smrtonosna.

Tuga uglavnom zauzima visoku poziciju na listi vrednosti, jer joj oholost brani umerenost, pa se često dešava da se sklizne u mazohizam i čovek počne da  uživa u groznom osećanju tuge.

U lečenju tuge najčešće se koristi vreme, ali su rezultati takvog lečenja diskutabilni , jer im je raspon preširok. Od skoro savršenih do ništavnih.Od ostalih sredstava protiv tuge mogu da nabrojim i alkohol, razne farmako preparate ali i njihove biljne alternative koje su se pokazale kao bezopasnije po naš organizam. Međutim, pravog leka za ovo grozno osećanje trenutno nema na tržištu.

Dakle, da li ćete očuvati duhovni balans uz pomoć ove motke za balansiranje koju sam vam upravo dao i prestati da tugujete, ma koliko imali razloga za to?

Mržnja će se mnogima učiniti kao laka meta na ovoj listi osećanja jer je veoma destruktivna i to je lako dokazivo. Najveći problem sa ovim osećanjem je nemogućnost preciznog pozicioniranja na listi osećanja koja je svakakva sem dvodimenzionalna. Evo zašto.Jasna granica između ljubavi i mržnje ne postoji, jer kada bi se znalo gde je, ne bi se toliko često dešavali nelegalni prelasci iz jednog u drugo osećanje i obratno.

To dovoljno govori o strašnoj mržnji ,sve skrivajući njen glavni i najstrašniji cilj- samouništenje. Retko se desi da sa predmetom mržnje ne strada i mrzilac, ali često da ustvari mrzilac bude jedina žrtva dok objekat mržnje nije ni svestan svoje omraženosti.

Dakle, trebalo bi da nakon što prestanete da volite, prestanete i da mrzite, kako biste savršeno izbalansirali svoja harmonična osećanja. Hoćete li?

Beznađe nije na ovoj listi samo da bi popunilo mesto glumećí kontrast nadi. To je zanimljivo osećanje koje pruža lažni osećaj balansa i savršene harmonije kojoj težimo. Ukoliko se ne nadamo , smatra se da naginjemo beznađu, ali je ustvari u pitanju apsurd ili možda čak igra reči. Možda je nada da se stanje beznađa održi konstantnim ,usled nemogućnosti jačanja ovako intenzivnog osećanja ,ustvari veća i snažnija od nade kakvu poznajemo i verujemo da je imamo , a koja je skoro nerazdvojna od očekivanja.

Ne želeti i ne očekivati skoro da definišu beznađe, ali složićete se da je čak i tračak antagonističkih osećanja vidljiv u njima.Beznađe treba što je više moguće potisnuti iz ćilima želja satkanog od niti savršeno izbalansiranih osećanja.

Dakle, spremni ste da se odreknete povremenih stanja beznađa čija je glavna opasnost pokretanje lavine osećanja opasnih po našu harmoniju i oštar prelazak u odlučnost i spremnost na rizik do tada neviđene snage?

Vera. Smatrao sam da sam analizom groznog osećanja radosti ustvari pokrio osećanje vere, poistovećujući veru sa radošću i tako sam upao u zamku subjektivnosti. Vera je izuzetno nezgodno osećanje za rukovanje , pa mu treba prilaziti sa oprezom , jer je veoma teško osloboditi ga se zbog izuzetno teškog sticanja ovog rušitelja našeg balansa.Pored slepog verovanja ,kao krunskog dokaza prisustva ovog štetnog osećanja, zamka vere je neverovanje ili ne verovanje. To je takođe oblik vere i vrlo zbunjujuće osećanje koje subjekta potpuno destabilizuje. Vera će uvek imati dobro lice koje će kao gumicom brisati ratove, ubijanja, silovanja, mučenja i progone činjene u njeno ime.

Na skali osećanja ovo osećanje ima tečni oblik, a talasi vere zapljuskuju

i obale ljubavi, mržnje, nade ali i našeg sledećeg osećanja za izbegavanje - sumnjičavosti.

Dakle, hoćete li prestati da verujete? Bilo kome ili bilo čemu ili bilo u šta?

Sumnjičavost treba zaobilaziti čak i u analizama jer se veoma lako probudi. Najlakše se njome rukuje ako spava, pa nećemo dalje rizikovati da je probudimo razotkrivajući je u potpunosti.

Dakle, prestaćete da sumnjate u bilo koga ili bilo šta i održati divnu harmoniju svog tela, duha i emocija?

Ravnodušnost  je  pokušaj naglog vraćanja u balans za koji ne postoje zabeleženi dokazi da je ikada uspeo. Od želje za brzim balansiranjem do sada nije ostalo ništa sem velikog disbalansa osećanja koja su zbog silnog potiskivanja dovedena do velikog praska, sabijena pod visokim pritiskom ravnodušnosti. Ogromna opasnost ravnodušnosti leži u njenoj rasprostranjenosti koja je već sada alarmantna. Izuzetno zarazno osećanje koje se može preneti sa čoveka na čoveka čak i na velike daljine i bez optičke vidljivosti. Na skali osećanja ne zauzima mesto jer briše ambicije kao i kontraambicije pa je nemoguće da neko mesto dostigne ili sa njega spadne.

Dakle, spremni ste da se rešite ovog trovača ravnoteže i prestanete da osećate ravnodušnost čak i ako u nekim trenucima podlegnete njenim umirujućim čarima?

Verovatno već posle ove kratke analize još kraće liste osećanja pomišljate da je rešenje za savršenu harmoniju nedostižno, jer treba početi da prestaješ i prestati da počinješ.Bez želje da vas zbunim ,priznajem da ne razumem tačan redosled akcija u prethodnoj rečenici. Izgleda mi, činjenica je da realnost oblikuju obmana i samoobmana. Možemo da se recimo samoobmanjujemo da smo potpuno iskreni ili smo vešti lažovi, ali informacije koje razmenjujemo demantuju postojanje istine ili laži. Naravno, nezahvalno je ne pomenuti staru narodnu - u svakoj laži ima istine, a samim tim nije svaka istina istina. Barem nije potpuna, ispunjujuca i ispažnjujuća, bez težine a stamena . Traganje za takvom, potpunom istinom ,nazivamo i život.

Velike obmane koje daju mirisnu notu nečijem životu ( pomenuo sam već da obmana i samoobmana taj život oblikuju ) jesu pesimizam i optimizam. Osećanja koja su tražila uvod , a koja su do te mere isprepletana da ih je nemoguće posebno opisati a ni rangirati na listi opasnih osećanja po našu unutrašnju harmoniju.

Dakle, da li ste spremni da se manete pesimizma ili optimizma zarad savršenog mira kome svi težimo?

Jedno je sasvim jasno - osećanja, rušilaca našeg sklada ima više nego dovoljno sa predugačak tekst, predosadnu analizu, prenaporan rad čiji su rezultati osuđeni na propast već na početku.

Dakle, želiš li sklad, harmoniju bez svih ovih osećanja? Misliš li da već znam odgovor? Deluje logično da znam, ali razmišljajući zašto baš taj odgovor, shvatih da ti možda nisam ostavio dovoljno vremena za razmišljanje i analizu. Nadam se da će odgovor ostati isti i posle toga.

Nadam se...

Iskra, buktinja, iskra

Da biste uspeli da nađete odgovarajuću meru leka, treba da obratite pažnju na telesnu težinu pacijenta.

Za razliku od malobrojnih neuspešnih pokušaja u prošlosti, najcenjenije umetnosti postaju serijski proizvođene.Primere ne treba navoditi. Implozivni efekat ovakve akcije je težina današnjice. Surovost današnjica nije se menjala od postanja. Masovna proizvodnja se jeste menjala ,gomilajući težinu današnjice i možemo je smatrati rušiocem civilizacije. https://media.giphy.com/media/xTiQyl76faOdmrgmB2/giphy-downsized-large.gif

Umetnost je lek za dušu. Premala doza leka je mračni srednji vek, a preveliku smo popili mi, naša deca, unučići, praunučići i još verovatno desetak generacija, prema mom vrlo nestručnom sudu.

Žar je početak i kraj vatre.Ona povuče dim...

Strah

Da li bi vam bilo prijatno da nasamo sretnete crnca iz nekog plemena svog istetoviranog? Da li se osecate inferiorno kada upoznate nekog stranca? Da li mislite da biste umeli da se ponašate u restoranu gde je sako obavezan?
A šta me briga. Gde da sretnem tog istetoviranog? Gde da upoznam stranca? Ne idem u restorane.
Sad ja mogu da razglabam do ujutru kako se samo nepoznatog plašimo. Onda ću dobiti salvu kontraargumenata kako volite da upoznajete nove ljude, predele, stvari i kako se tome radujete. Kada ste poslenji put bili u prilici da se tome radujete?
Kažu danas vesti - Vučić na ručku sa Merkelovom. Ajde iskreno - kada ste izveli porodicu na ručak poslednji put? Каda ste putovali preko granice poslednji put? Da li imate realnu sliku o sebi kroz godinu dana?
Koja crna godina daj da vidim šta ću sutra...

FT1P

Sigurno ste do sada primetili popriličnu dozu apolitičnosti u mojim pisanijama. Ukoliko niste, onda ste duboko ubedjeni da sam jedan od najokorelijih protivnika ili pristalica opcije koja vam je duši najbliža. To je sasvim normalno. Sve oko nas se iz petnih žila trudi da bude crno ili belo, da vuče levo ili desno, a povremeno i ka centru, a ponekad na kratko shvati da su neke godine prošle. Ciljevi i dalje lebde. Nekome visoko, nekome daleko, ali u svakom slučaju ne bliže nego juče ili par godina ranije...Dakle, većini je mentalni sklop podešen na on i off - ako nisi uz mene, protiv mene si. Ovo naravno važi deklarativno, kao i većina stvari u nas. Uz veliki rizik, obzirom na ovo što sam malopre napisao, pokušaću da ilustrujem. sonja biserko (znam nešto pravopisa...) svedočila  protiv Srbije. Ajd sve ono što je do tada bilo da, kao i sve ostalo o svemu, zaboravimo. Jednog dana, dok čekate u redu pred šalterom da izvadite potvrdu da vam je prababa umrla, kako biste mogli da dobijete uverenje o dokazu formulara c42/33 na primer, ispred ili iza vas  - ona. I? I ništa. Daj bre tu potvrdu pa da idem...

Jel ima to neke veze?

Nema veze što nisam dugo pisao. Nema veze što nisam dugo čitao. Nema veze što nemam zimske gume. Nema veze što se čovek parkirao na sred kolovoza. Nema veze što je policijski auto obišao taj parkirani auto dok je policajac vozeći pričao mobilnim. Nema veze što seljaci djubre njive radioaktivnim djubrivom. Nema veze što mi grejanje radi kad je toplo a ne radi kad je hladno. Nema veze što su stavili neobeleženog ležećeg policajca a nema ni pešačkog prelaza. Nema veze što se potrovaše grdna deca po školama.
Ništa veze s vezom nema, al nema veze, biće bolje.

rad, RED, disciplina

Turci su vladali Srbijom od 1459. do 1867. To je sve od istorijskih činjenica što nameravam da pomenem u ovom blogu, jer nisam istoričar, čak mislim da ne znam dovoljno o našoj istoriji. Uvek kada sam poželeo da saznam nešto više, osokoljen svojom objektivnošću zbog neznanja, shvatio bih poneku nelogičnost izazvanu time da istoriju pišu pobednici.
Ovaj uvod nikako ne uspeva da mi sažme misli u fokus, temu...Mnogo toga mi pada napamet, a previše sam destimulisan da pišem knjigu jer pokušavajući da se uklopim, još sam se više odaljio.
Vraćam se naslovu. Rad - Kada radimo u inostranstvu ili za stranog poslodavca, najvredniji smo, najlojalniji, najpredaniji poslu. Prva misao vam je sigurno inostrana plata, ali ako malo zagrebete, shvatićete da nije baš tako. Zagrebite sami, neću ja valjda da grebem umesto vas. Zatim u naslovu stoji red. O tome ću za minut. I na kraju disciplina. Mnogi su pokušavali da je zavedu raznim nečovečanskim metodama, i bili su manje ili više uspešni u tome. Mi za sebe smatramo da smo poprilično nedisciplinovana nacija. Ne može bre meni neko da određuje šta ću ja da radim bre! Da, da, dva puta bre! Pa kako bre ne može? Poskupe struja, gas, cela treća i četvrta polica u maksiju i da ne nabrajam dalje.Podigneš deo plate, i finansijski si zbrinut do preksutra. I ćutiš. Pa nije malo 150 evra. Šta bi da nije toga ne smeš ni da zamisliš. Mi smo najdisciplinovaniji i najpokorniji narod na svetu sa viševekovnim treningom. Kakvi majmuni, kakvi bakrači, mi smo najbolji dokaz Darvinove teorije. Sada nema Turaka, a mi isto kao i pod njima. Kako ste uspeli da se toliko naviknete na njih kada ste rođeni 100 godina pošto su otišli? E, tu je izgleda evolucija odradila svoje. I sada onaj preskočeni RED.
Ulazim pre neki dan u gore pomenuti diskont. Uzmem onu najmanju korpu, jer prošlo je više od 3 dana od plate, stavim u nju 4 namirnice i na kasu. Na kasi žurka! Izgleda da ne primamo platu svi u isto vreme, i ispred mene red od 10 punih velikih kolica. Nije problem, odem na drugu, tamo ista slika. Pošto sam dosta informisan, potražim brzu kasu koja služi za ove sa ranijom platom. Do 5 artikala u korpi. Avaj, osim one dve žurka-kase ni jedna ne radi, a ima ih bar 10. Smirenim tonom, da ne bih bio pogrešno shvaćen i isprovociran, zamolim radnicu koja je baš u tom trenutku kačila banane na žicu da pozove šefa, poslovođu ili tako nekog cara da dođe. Ode ona, dovede šeficu, ja je ljubazno zamolim da otvori brzu kasu, bez da joj držim pridike što za ovoliko ljudi rade samo dve od deset kasa i žena rešila problem za 5 sekundi. Poslala je na kasu onu koja je kačila banane. U trenutku se iza mene stvorilo 20 njih sa korpama sličnim mojoj. Sve vreme su strpljivo čekali dok nije došao Karađorđe.
Skoro su u Zemunu svi putnici u autobusu složno izbacili kontrolore bus plus-a napolje. Odavno me neka vest iz novina nije više obradovala!

KAMEN, PAPIR, MAKAZE

-Ne valja biti protiv svojih- Jedna od stvari koje nisam naučio na svojoj grešci. Iskreno uvek sam se trudio da učim na tuđim greškama, a tek kasnije čuo onu -Budala uči na svojim, a pametan na tuđim greškama-...

Ako ste pomislili da sam upravo izjavio da sam pametan grešite, jer dovoljno sam pametan da takve stvari ne izjavljujem.

Zašto bih ja sad počeo sa -Sigurno ste ćitali Ilijadu...? Ja nisam, ali sam kao i vi gledao film Troja. Najupečatljiviji momenat je onaj kada Ahil kaže Hektoru, u trenutku kada se Hektor sapleo a Ahil imao čist penal u 92. minutu, -Ne dam da mi jedan kamen uzme slavu! Ustaj i bori se!- Uvek su takve reči imale dubok uticaj na moj karakter. Ustvari, uticale su na razum, tako da kada karakter poželi nešto, razum odmah udari embargo ako se to kosi sa recimo ovom Ahilovom rečenicom. I u našoj istoriji ima dosta dobrih lenjira za razum, naše je samo da ih iskoristimo i da crta bude prava, jer nemamo svi preciznu i mirnu ruku svojih bližnjih koji nas od malena oblikuju. Zato su nečije linije, ili crte malo pokrivljene...Krive se i one prave, nije da nije. Smeta im nepravda, loš život, previše bola,predobar život, nedostatak bola, previše novca, moći...E zato su ovi lenjiri dušu dali. Isprave to očas!

Naaše rukometašice pobedile Francusku, a ja nisam protiv naših, dakle, ja sam srećan. Međutim ne radujem se baš nešto. Nije to zato što recimo ne volim rukomet baš posebno.Kada naši pobede briga me i da su trule kobile, klikeri ili žmurke. Pobeili naši! Al ne vredi...Kamen me upropasti. Selektor Srbije cimao onu Norvežanku za dres i cimajući tako otrgao mi radost. 

SANJAO SAM DA SAM SE PROBUDIO

Posle prvog, logično je čak i u ova suluda vremena, dolazi i drugi utisak dana.
Ceo dan slušamo o nekim odvratnim milionima evra, o četvrtom slovu grčkog alfabeta, o pretnjama, neustrašivosti i još koječemu. Iskreno, kad bi pohapsili samo ove korumpirane koje lično ja poznajem, i one koje vi poznajete, počeli bi posle srpskih sela da se prazne i gradovi...
Zato je moj utisak za 12,12,2012, jedna ideja koja mi je pala na pamet, surovo povećavajući moj ego do neslućenih visina. Da sam ja na Miškovom mestu, prvo bih uz ogromno negodovanje borda direktora, ali sa punim pravom vlasnika, stavio katanac na preduzeće Delta. 24000 zaposlenih kreće u proteste odmah! Ruku na srce nije beznačajan broj, ali opet, može biti nedovoljno protiv ovako odlučne vlasti. Posle najvše mesec dana, priključilo bi im se barem još toliko onih koji nisu zaposleni u Delti, ali im kompletno poslovanje i egzistencija zavisi od Delte. Krenuli bi nemiri, uzdrmali bi se malo oni u Nemanjinoj, ali opet ne bi bilo dovoljno da me oslobode. I na kraju, Miškovo bogatstvo je procenjeno na 3 milijarde dolara, znači da je barem duplo, jer setite se, kad god ste imali 100 eur kukali ste da nemate ni 50 eur u kući...ali, ajde neka bude 3. Sigurno ste zaboravili, pa rekoh da vas podsetim na obećanih 1000 evra akcija za sve punoletne u Srbiji.Trenutno je u Srbiji ima 7 miliona stanovnika, a Miško ima 3 milijarde dolara, dakle, 429 dolara svakom!Čak i maloletnicima!U Srbiji je 3-5 % bogatih i njima ova sića od 400 i kusur dolara ne predstavlja ništa. Ako ima čak 10% onih koji će da poštenje i odanost idealima plate odbijanjem podrške Mišku za 429 dolara, to je zavidan broj poštenih.Zvaničan broj republičkog zavoda za statistiku je da je nezaposleno 32% stanovništva, i bez ikakvog objašnjavanja jasno je da je preko 40% ako oni prijave ovoliko! Pa toliki procenat nisu dobili ni radikali u najboljim danima! Pogledajte u svoj džep i zamislite da ste napipali svežanj dolara.EEEJ , 429 DOLARA! Kada ste ih zadnji put imali u tolikoj količini?
I eto slobode. A pare? Pa sigurno tu ima malo više od 3 milijarde, a mnogo više nego što će nas većina zaraditi za ceo život.
Eto, sad odoh da gledam dnevnik punog srca, jer on koji je napravio tolike milijarde, gluplji je od mene toliko da ja sada sedim u toploj sobi iz koje za razliku od njega mogu da izadjem kad poželim...

Znači, Tači, Kale...

Ovo je prvi dan mog bloga. Svim silama pokušavam da se pravim da nije tako i izbegnem zamku u kojoj bi ovaj prvi utisak dana postao utisak decenije. Mnogo je utisaka, kao i kod svih vas, tako da dobro znam taj osećaj otupelosti. Čista samoodbrana. Ko pored ovoliko utisaka da izvuče poruku, ili možda pouku?
Dakle, utisak dana 11,12,2012,
Razmišljao sam da poput gore pomenute, miljenice dragog nam Velje Ilića, napravim sam svoju top listu, sam glasam, sam popričam sa sobom i na kraju proglasim pobednika i sve to bez reklama! Tako bih definitivno upao u onu zamku koju sam malo pre pomenuo. Neću.
Kad malo ramislite, sigurno shvatate da svakog dana imate pregovore sa Tačijem, Klintonom, pokojnim Alijom... Svakoga dana pokušavate da dobijete datum za početak pregovora vašeg ulaska u život dostojan čoveka. Probudite se ujutru, umijete, popijete kafu, uključite mozak, i blokrate ga odmah uz par sekundi kajanja što ste ga i uključivali. Mislio sam da krenem u analizu jednog dana korak po korak, ali ne mogu jer se secam samo do trenutka blokade mozga. Uostalom, i nema tu mnogo materijala za analizu. Sve ostalo stane u šarenilo i finalni udarac reklame -KUPIĆEŠ VIŠE! A šta će mi više? Od čega više?
Danas sam počeo da objašnjavam svojoj jedanaestogodišnjoj ćerki koliko je svet surov, da niko osim mene i mame i ne brine kako joj je. Od toga ne može više.
Uvek u tuđem dvorištu vidiš cveće koje je bar tri puta lepše od onog u tvom. Prolaziš tako danima kraj tog dvorišta, ljubazno se javljaš komšiji izuzetno tupe face, sa blago telećim pogleom. Hoćeš da se po svaku cenu zbližiš sa njim ne bi li nekako dobio pelcer i ulepšao svoju baštu. Na kraju on te jednom pozove u svoje dvorište, da popijete kafu, da malo popričate i eto ga! Posle desetak minuta zamornog razgovora sa tupanom, otvoriš mu dušu, kažeš  da bi mnogo voleo takvo cveće, da bi ti dvorište zablistalo! Onda saznaš još nešto! To nije obično cveće! Svakog jutra iz belih curi med, iz rozih vino a iz žutih zlato! Međutim, nema pelcera dok ne ispuniš neke komšijine željice...Najpre, ogradu između vaših dvorišta moraš da pomeriš za dva metra ka svojoj kući, da on malo proširi vidike i dobijaš pelcer. Odmah skačeš, hvataš kramp i rušiš ogradu, ali pomeraš 3 metra ka svojoj kući, za svaki slučaj. Komšija oduševljen! Odmah će kaže da  se dogovori sa ženom kad ti daje pelcer! Ti u ekstazi! Već vidiš da dobijaš dvorište iz snova. Sutradan, prolazeći kraj komšijinog dvorišta, vidiš nešto se smrkao. -Dobro jutro dragi komšija!- Nema odgovora. I tako cele nedelje. Posle nedelju dana, prolazi on kraj tvog dvorišta, pozove te na kapiju i kaže -Znaš, pričao sam sa ženom i kaže od onog posla nema ništa, al mogao bih da probam ponovo ako je malo odobrovoljimo...recimo da nam tvoja žena kuva nedeljom, pošto moja puno radi i hoće da barem nedeljom malo prilegne.- Rekoh -Sad ću ja to Ruži bre da naredim, nema nikakvih problema, evo komšo Ruža će svake nedelje čim dodje s posla da vam kuva takve specijalitete kakve ni Karapandža nije sanjao!-
I tako moja Ruža, kuva samo pršti, al ne samo nedeljom! Za svaki slučaj rekao sam joj i subotom i još dva dana u toku nedelje, jer Ruža je par ekselans kuvarica! Ona ume toliko jela da skuva, da kad bi im kuvala samo nedeljom trebalo bi joj 426 godina da prezentuje svoj ogroman kulinarski repertoar. Međutim, dal je presolila musaku sa tikvicama, ili nešto zajebala sarmice u vinovoj lozi, tek opet me komšija ignoriše....Svraćao je doduše nekoliko puta, da mu promenim ulje na kolima, uradim neke zadatke iz fizike za malog i tako neke sitnice, al pelcer ne pominje. Izdalo me strpljenje posle 4 meseca, odem kod njega. -Dobro komšo kad će taj pelcer? Kaže - Evo samo Ruža da se obuče, pa će sama da ti otkine jedan!
Progutam knedlu, odnesem pelcer, posadim i tako...Osušio se dabogda!
Moj utisak za danas je Dačić pačić, koji reče  -ako sam ja mogao sa Tačijem, mogu i oni da čiste sneg...Izgleda da oni nisu samo pregovarali...