PRVA NADA POSLEDNJEG DANA ILI POSLEDNJA NADA PRVOG DANA ?

Radost, afektivno stanje po mom osećaju, bez obzira na mogućnost da takva medicinska kvalifikacija radosti ne postoji, a opravdano mojom medicinskom obrazovanošću na nivou bez srednje medicinske škole.

Radost je osećanje koje ima vrednost fiksiranu veoma visoko na skali. Jasno je da se ne može biti malo radostan, onako osrednje ili malo više...

Ovo osećanje naš balans pomera na gore i narušava sklad naših osećanja, čijim se disbalansiranjem izlažemo ozbiljnom riziku od bolesti, pa čak i same smrti usled infrakta od radosti.

Kao i dobro vino, cigaru, masnu večeru ili pola praseta za slavu i radost treba dozvoliti što ređe i što kraće.

Dakle, hoćete li prestati da se radujete, ili bar umanjiti broj radovanja ?

Ljubav, afektivno stanje, takođe po mom osećaju, bez obzira..bla bla bla...Napada duhovni balans veoma podmuklo, pa je samim tim izuzetno opasna po našu psihofizičku ravnotežu. Činjenica je da su najveća ljudska stradanja započeta zbog ljubavi, iz ljubavi, protiv ljubavi i bez ljubavi. Znam, deluje apsurdno, jer su pokrivene opcije sa potpuno suprotnih uglova, ali i sama ljubav je apsurdna. Analizi ovog nepotrebnog osećanja neću pridavati previše teksta. Previše je zla ljubav nanela čoveku.

Ljubav je osećanje koje ima vrednost fiksiranu na vrh. Voliš ili ne voliš. Postoji i samozavaravanje koje na ovaj voliš ne voliš prekidač ne dolazi ,jer je odlika zbunjenih adolescenata, te u kasnijem uzrastu potpuno nestaje kod većine zdravih ljudi.

Dakle, prestaćete da narušavate svoj emocionalni sklad i odustati od ljubavi?

Nada je afektivno stanje, takođe po mom osećaju, bez obzira..bla bla bla...Napada podmuklo gotovo kao ljubav, međutim snagu ljubavi moram da pomenem čak i pod terminom nada, i da istaknem da je preuzela gotovo celo osećanje - nadu. Nema ljubavi bez nade. Rećićete da bez nade nema ničega? Eto koliko je podmukla. Nada ima rušilačku snagu skoro kao ljubav. Možda je još gora rušilačka sila samo rušenje nade pod čijom se pretnjom provodi gotovo ceo život? Bitno je izbeći nadu još u fazi začetka , a problem je što se izuzetno brzo razmnožava.

Nada nema fiksnu vrednost jer je njen minimum nepoznat. Neki ga zovu tračak nade , ali nikada nije utvrđeno koje su mu prave mere. To je inače vekovna tema sukoba između razuma i osećanja. Nema nade da će ikada biti rešena.

Dakle, shvatili ste zaveru ovih uništitelja civilizacije i rešili da ih se odreknete?

Tuga može ali ne mora da bude  afektivno stanje, takođe po mom osećaju, bez obzira..bla bla bla...i u tome  leži velika opasnost od ovog osećanja. Afektivna tuga se lakše i brže prevazilazi , pa nije opasna za naš savršen balans uma, tela i emocija. Tuga koja nije posledica razočarenja je mnogo opasnija i dugotrajnija, a često i smrtonosna.

Tuga uglavnom zauzima visoku poziciju na listi vrednosti, jer joj oholost brani umerenost, pa se često dešava da se sklizne u mazohizam i čovek počne da  uživa u groznom osećanju tuge.

U lečenju tuge najčešće se koristi vreme, ali su rezultati takvog lečenja diskutabilni , jer im je raspon preširok. Od skoro savršenih do ništavnih.Od ostalih sredstava protiv tuge mogu da nabrojim i alkohol, razne farmako preparate ali i njihove biljne alternative koje su se pokazale kao bezopasnije po naš organizam. Međutim, pravog leka za ovo grozno osećanje trenutno nema na tržištu.

Dakle, da li ćete očuvati duhovni balans uz pomoć ove motke za balansiranje koju sam vam upravo dao i prestati da tugujete, ma koliko imali razloga za to?

Mržnja će se mnogima učiniti kao laka meta na ovoj listi osećanja jer je veoma destruktivna i to je lako dokazivo. Najveći problem sa ovim osećanjem je nemogućnost preciznog pozicioniranja na listi osećanja koja je svakakva sem dvodimenzionalna. Evo zašto.Jasna granica između ljubavi i mržnje ne postoji, jer kada bi se znalo gde je, ne bi se toliko često dešavali nelegalni prelasci iz jednog u drugo osećanje i obratno.

To dovoljno govori o strašnoj mržnji ,sve skrivajući njen glavni i najstrašniji cilj- samouništenje. Retko se desi da sa predmetom mržnje ne strada i mrzilac, ali često da ustvari mrzilac bude jedina žrtva dok objekat mržnje nije ni svestan svoje omraženosti.

Dakle, trebalo bi da nakon što prestanete da volite, prestanete i da mrzite, kako biste savršeno izbalansirali svoja harmonična osećanja. Hoćete li?

Beznađe nije na ovoj listi samo da bi popunilo mesto glumećí kontrast nadi. To je zanimljivo osećanje koje pruža lažni osećaj balansa i savršene harmonije kojoj težimo. Ukoliko se ne nadamo , smatra se da naginjemo beznađu, ali je ustvari u pitanju apsurd ili možda čak igra reči. Možda je nada da se stanje beznađa održi konstantnim ,usled nemogućnosti jačanja ovako intenzivnog osećanja ,ustvari veća i snažnija od nade kakvu poznajemo i verujemo da je imamo , a koja je skoro nerazdvojna od očekivanja.

Ne želeti i ne očekivati skoro da definišu beznađe, ali složićete se da je čak i tračak antagonističkih osećanja vidljiv u njima.Beznađe treba što je više moguće potisnuti iz ćilima želja satkanog od niti savršeno izbalansiranih osećanja.

Dakle, spremni ste da se odreknete povremenih stanja beznađa čija je glavna opasnost pokretanje lavine osećanja opasnih po našu harmoniju i oštar prelazak u odlučnost i spremnost na rizik do tada neviđene snage?

Vera. Smatrao sam da sam analizom groznog osećanja radosti ustvari pokrio osećanje vere, poistovećujući veru sa radošću i tako sam upao u zamku subjektivnosti. Vera je izuzetno nezgodno osećanje za rukovanje , pa mu treba prilaziti sa oprezom , jer je veoma teško osloboditi ga se zbog izuzetno teškog sticanja ovog rušitelja našeg balansa.Pored slepog verovanja ,kao krunskog dokaza prisustva ovog štetnog osećanja, zamka vere je neverovanje ili ne verovanje. To je takođe oblik vere i vrlo zbunjujuće osećanje koje subjekta potpuno destabilizuje. Vera će uvek imati dobro lice koje će kao gumicom brisati ratove, ubijanja, silovanja, mučenja i progone činjene u njeno ime.

Na skali osećanja ovo osećanje ima tečni oblik, a talasi vere zapljuskuju

i obale ljubavi, mržnje, nade ali i našeg sledećeg osećanja za izbegavanje - sumnjičavosti.

Dakle, hoćete li prestati da verujete? Bilo kome ili bilo čemu ili bilo u šta?

Sumnjičavost treba zaobilaziti čak i u analizama jer se veoma lako probudi. Najlakše se njome rukuje ako spava, pa nećemo dalje rizikovati da je probudimo razotkrivajući je u potpunosti.

Dakle, prestaćete da sumnjate u bilo koga ili bilo šta i održati divnu harmoniju svog tela, duha i emocija?

Ravnodušnost  je  pokušaj naglog vraćanja u balans za koji ne postoje zabeleženi dokazi da je ikada uspeo. Od želje za brzim balansiranjem do sada nije ostalo ništa sem velikog disbalansa osećanja koja su zbog silnog potiskivanja dovedena do velikog praska, sabijena pod visokim pritiskom ravnodušnosti. Ogromna opasnost ravnodušnosti leži u njenoj rasprostranjenosti koja je već sada alarmantna. Izuzetno zarazno osećanje koje se može preneti sa čoveka na čoveka čak i na velike daljine i bez optičke vidljivosti. Na skali osećanja ne zauzima mesto jer briše ambicije kao i kontraambicije pa je nemoguće da neko mesto dostigne ili sa njega spadne.

Dakle, spremni ste da se rešite ovog trovača ravnoteže i prestanete da osećate ravnodušnost čak i ako u nekim trenucima podlegnete njenim umirujućim čarima?

Verovatno već posle ove kratke analize još kraće liste osećanja pomišljate da je rešenje za savršenu harmoniju nedostižno, jer treba početi da prestaješ i prestati da počinješ.Bez želje da vas zbunim ,priznajem da ne razumem tačan redosled akcija u prethodnoj rečenici. Izgleda mi, činjenica je da realnost oblikuju obmana i samoobmana. Možemo da se recimo samoobmanjujemo da smo potpuno iskreni ili smo vešti lažovi, ali informacije koje razmenjujemo demantuju postojanje istine ili laži. Naravno, nezahvalno je ne pomenuti staru narodnu - u svakoj laži ima istine, a samim tim nije svaka istina istina. Barem nije potpuna, ispunjujuca i ispažnjujuća, bez težine a stamena . Traganje za takvom, potpunom istinom ,nazivamo i život.

Velike obmane koje daju mirisnu notu nečijem životu ( pomenuo sam već da obmana i samoobmana taj život oblikuju ) jesu pesimizam i optimizam. Osećanja koja su tražila uvod , a koja su do te mere isprepletana da ih je nemoguće posebno opisati a ni rangirati na listi opasnih osećanja po našu unutrašnju harmoniju.

Dakle, da li ste spremni da se manete pesimizma ili optimizma zarad savršenog mira kome svi težimo?

Jedno je sasvim jasno - osećanja, rušilaca našeg sklada ima više nego dovoljno sa predugačak tekst, predosadnu analizu, prenaporan rad čiji su rezultati osuđeni na propast već na početku.

Dakle, želiš li sklad, harmoniju bez svih ovih osećanja? Misliš li da već znam odgovor? Deluje logično da znam, ali razmišljajući zašto baš taj odgovor, shvatih da ti možda nisam ostavio dovoljno vremena za razmišljanje i analizu. Nadam se da će odgovor ostati isti i posle toga.

Nadam se...