Kandilo

Neće ulje sa vodom na dno niti voda sa uljem na vrh .Uvek kada komešanje prestane, jasno se razdvoje. Mućkaš silovito, uporno, koliko god ti se čini da je dovoljno, ali uvek bude isto. Svako ode tamo gde pripada. Uvek je bilo onih koji su više verovali svima nego iskri u sebi. Zato i jeste tolika poplava reallity programa. Uvek je bilo lakše zaboraviti svoju muku gledajući tuđu i brinuti o tuđim brigama,.Kada bi kandilo ,koje gori na ulju i vodi pod uljem , moglo da priča, reklo bi ,čini mi se, da je svakom svoja muka najteža.Naslušalo ih se svetleći pred ikonom ljudi sigurnih da je njihovih najdubljih osećanja vredan jedino Bog, ili svetac na ikoni.Ljudi veruju u veru koju ne poznaju a koja se zasniva na jednoj reči koju uporno gaze - ljubav.Teška srca shvatam sasvim jasno da se voda ne može načiniti uljem, a da sam to uludo pokušavao. Shvatam i da će ulje uvek izgoreti kroz kandilo, a voda će uvek ostati gde je i bila, čekajući da ugasi kandilo kada ulja sasvim nestane. Da ugasi i poslednji tračak istine. Teške, ali istine. To je moć. Surova i hladna , mlaka i prijatna , vrela i opasna kao voda. Istina je pak, obična - samo istina. Čoveku je čovečiji zakon zabranio da sebi posadi biljku. Bez obzira na to što mu biljka služi da se od bolesti zaštiti ili da bolest leči njome. Bez obzira na to što želi da sam sebi uzgojii lek uzgajajući tako temelje svog zdravlja. Ulje će izgoreti, a sa njim i plamen na kandilu.Kada više ne bude novog ulja da se dolije, ostaće samo moć. Tiha, hladna, mirna voda. Voda koja je imala svrhu samo dok je bilo ulja.