Oprosti što sam zaboravio da sam oprostio

Ušao je u hodnik mnogo lakše nego inače. Nije morao da ponovo traži ključ od male brave posle otključavanja velike , a eto i velika je bila otključana... Tak kada je zakoračio u stan shvatio je da je u toku premetačina. Ne zna koliko provalnika se u trenutku obrušilo na njega, ali nekim čudom je uspeo da jednog obuhvati podlakticom oko vrata i stegne ga skoro do tačke pucanja. Ostali provalnici ustadoše i sa nevericom ispružiše ruke. Poispadale su im ukradene stvari uz zvonki tresak o laminat u hodniku. Popustio je stisak na trenutak, i čuo krkljav glas davljenika. Evo, daću ti 300 evra , za tebe ženu i sina. 3 puta po 100 i da ovo zaboravimo. Da zaboravim mogu, ali da oprostim ne mogu, ili beše obrnuto - da oprostim mogu , ali da zaboravim ne mogu....Ne , ipak je ovo prvo, mada ni drugo nije sasvim nelogično...A šta vi mislite? Šta mislite???Iznenadio se kada je video da je već pao mrak i osvrćući se po praznom hodniku shvatio da su lopovi odavno otrčali niz ulicu.