Ovo je prvi dan mog bloga. Svim silama pokušavam da se pravim da nije tako i izbegnem zamku u kojoj bi ovaj prvi utisak dana postao utisak decenije. Mnogo je utisaka, kao i kod svih vas, tako da dobro znam taj osećaj otupelosti. Čista samoodbrana. Ko pored ovoliko utisaka da izvuče poruku, ili možda pouku?
Dakle, utisak dana 11,12,2012,
Razmišljao sam da poput gore pomenute, miljenice dragog nam Velje Ilića, napravim sam svoju top listu, sam glasam, sam popričam sa sobom i na kraju proglasim pobednika i sve to bez reklama! Tako bih definitivno upao u onu zamku koju sam malo pre pomenuo. Neću.
Kad malo ramislite, sigurno shvatate da svakog dana imate pregovore sa Tačijem, Klintonom, pokojnim Alijom... Svakoga dana pokušavate da dobijete datum za početak pregovora vašeg ulaska u život dostojan čoveka. Probudite se ujutru, umijete, popijete kafu, uključite mozak, i blokrate ga odmah uz par sekundi kajanja što ste ga i uključivali. Mislio sam da krenem u analizu jednog dana korak po korak, ali ne mogu jer se secam samo do trenutka blokade mozga. Uostalom, i nema tu mnogo materijala za analizu. Sve ostalo stane u šarenilo i finalni udarac reklame -KUPIĆEŠ VIŠE! A šta će mi više? Od čega više?
Danas sam počeo da objašnjavam svojoj jedanaestogodišnjoj ćerki koliko je svet surov, da niko osim mene i mame i ne brine kako joj je. Od toga ne može više.
Uvek u tuđem dvorištu vidiš cveće koje je bar tri puta lepše od onog u tvom. Prolaziš tako danima kraj tog dvorišta, ljubazno se javljaš komšiji izuzetno tupe face, sa blago telećim pogleom. Hoćeš da se po svaku cenu zbližiš sa njim ne bi li nekako dobio pelcer i ulepšao svoju baštu. Na kraju on te jednom pozove u svoje dvorište, da popijete kafu, da malo popričate i eto ga! Posle desetak minuta zamornog razgovora sa tupanom, otvoriš mu dušu, kažeš da bi mnogo voleo takvo cveće, da bi ti dvorište zablistalo! Onda saznaš još nešto! To nije obično cveće! Svakog jutra iz belih curi med, iz rozih vino a iz žutih zlato! Međutim, nema pelcera dok ne ispuniš neke komšijine željice...Najpre, ogradu između vaših dvorišta moraš da pomeriš za dva metra ka svojoj kući, da on malo proširi vidike i dobijaš pelcer. Odmah skačeš, hvataš kramp i rušiš ogradu, ali pomeraš 3 metra ka svojoj kući, za svaki slučaj. Komšija oduševljen! Odmah će kaže da se dogovori sa ženom kad ti daje pelcer! Ti u ekstazi! Već vidiš da dobijaš dvorište iz snova. Sutradan, prolazeći kraj komšijinog dvorišta, vidiš nešto se smrkao. -Dobro jutro dragi komšija!- Nema odgovora. I tako cele nedelje. Posle nedelju dana, prolazi on kraj tvog dvorišta, pozove te na kapiju i kaže -Znaš, pričao sam sa ženom i kaže od onog posla nema ništa, al mogao bih da probam ponovo ako je malo odobrovoljimo...recimo da nam tvoja žena kuva nedeljom, pošto moja puno radi i hoće da barem nedeljom malo prilegne.- Rekoh -Sad ću ja to Ruži bre da naredim, nema nikakvih problema, evo komšo Ruža će svake nedelje čim dodje s posla da vam kuva takve specijalitete kakve ni Karapandža nije sanjao!-
I tako moja Ruža, kuva samo pršti, al ne samo nedeljom! Za svaki slučaj rekao sam joj i subotom i još dva dana u toku nedelje, jer Ruža je par ekselans kuvarica! Ona ume toliko jela da skuva, da kad bi im kuvala samo nedeljom trebalo bi joj 426 godina da prezentuje svoj ogroman kulinarski repertoar. Međutim, dal je presolila musaku sa tikvicama, ili nešto zajebala sarmice u vinovoj lozi, tek opet me komšija ignoriše....Svraćao je doduše nekoliko puta, da mu promenim ulje na kolima, uradim neke zadatke iz fizike za malog i tako neke sitnice, al pelcer ne pominje. Izdalo me strpljenje posle 4 meseca, odem kod njega. -Dobro komšo kad će taj pelcer? Kaže - Evo samo Ruža da se obuče, pa će sama da ti otkine jedan!
Progutam knedlu, odnesem pelcer, posadim i tako...Osušio se dabogda!
Moj utisak za danas je Dačić pačić, koji reče -ako sam ja mogao sa Tačijem, mogu i oni da čiste sneg...Izgleda da oni nisu samo pregovarali...
Dakle, utisak dana 11,12,2012,
Razmišljao sam da poput gore pomenute, miljenice dragog nam Velje Ilića, napravim sam svoju top listu, sam glasam, sam popričam sa sobom i na kraju proglasim pobednika i sve to bez reklama! Tako bih definitivno upao u onu zamku koju sam malo pre pomenuo. Neću.
Kad malo ramislite, sigurno shvatate da svakog dana imate pregovore sa Tačijem, Klintonom, pokojnim Alijom... Svakoga dana pokušavate da dobijete datum za početak pregovora vašeg ulaska u život dostojan čoveka. Probudite se ujutru, umijete, popijete kafu, uključite mozak, i blokrate ga odmah uz par sekundi kajanja što ste ga i uključivali. Mislio sam da krenem u analizu jednog dana korak po korak, ali ne mogu jer se secam samo do trenutka blokade mozga. Uostalom, i nema tu mnogo materijala za analizu. Sve ostalo stane u šarenilo i finalni udarac reklame -KUPIĆEŠ VIŠE! A šta će mi više? Od čega više?
Danas sam počeo da objašnjavam svojoj jedanaestogodišnjoj ćerki koliko je svet surov, da niko osim mene i mame i ne brine kako joj je. Od toga ne može više.
Uvek u tuđem dvorištu vidiš cveće koje je bar tri puta lepše od onog u tvom. Prolaziš tako danima kraj tog dvorišta, ljubazno se javljaš komšiji izuzetno tupe face, sa blago telećim pogleom. Hoćeš da se po svaku cenu zbližiš sa njim ne bi li nekako dobio pelcer i ulepšao svoju baštu. Na kraju on te jednom pozove u svoje dvorište, da popijete kafu, da malo popričate i eto ga! Posle desetak minuta zamornog razgovora sa tupanom, otvoriš mu dušu, kažeš da bi mnogo voleo takvo cveće, da bi ti dvorište zablistalo! Onda saznaš još nešto! To nije obično cveće! Svakog jutra iz belih curi med, iz rozih vino a iz žutih zlato! Međutim, nema pelcera dok ne ispuniš neke komšijine željice...Najpre, ogradu između vaših dvorišta moraš da pomeriš za dva metra ka svojoj kući, da on malo proširi vidike i dobijaš pelcer. Odmah skačeš, hvataš kramp i rušiš ogradu, ali pomeraš 3 metra ka svojoj kući, za svaki slučaj. Komšija oduševljen! Odmah će kaže da se dogovori sa ženom kad ti daje pelcer! Ti u ekstazi! Već vidiš da dobijaš dvorište iz snova. Sutradan, prolazeći kraj komšijinog dvorišta, vidiš nešto se smrkao. -Dobro jutro dragi komšija!- Nema odgovora. I tako cele nedelje. Posle nedelju dana, prolazi on kraj tvog dvorišta, pozove te na kapiju i kaže -Znaš, pričao sam sa ženom i kaže od onog posla nema ništa, al mogao bih da probam ponovo ako je malo odobrovoljimo...recimo da nam tvoja žena kuva nedeljom, pošto moja puno radi i hoće da barem nedeljom malo prilegne.- Rekoh -Sad ću ja to Ruži bre da naredim, nema nikakvih problema, evo komšo Ruža će svake nedelje čim dodje s posla da vam kuva takve specijalitete kakve ni Karapandža nije sanjao!-
I tako moja Ruža, kuva samo pršti, al ne samo nedeljom! Za svaki slučaj rekao sam joj i subotom i još dva dana u toku nedelje, jer Ruža je par ekselans kuvarica! Ona ume toliko jela da skuva, da kad bi im kuvala samo nedeljom trebalo bi joj 426 godina da prezentuje svoj ogroman kulinarski repertoar. Međutim, dal je presolila musaku sa tikvicama, ili nešto zajebala sarmice u vinovoj lozi, tek opet me komšija ignoriše....Svraćao je doduše nekoliko puta, da mu promenim ulje na kolima, uradim neke zadatke iz fizike za malog i tako neke sitnice, al pelcer ne pominje. Izdalo me strpljenje posle 4 meseca, odem kod njega. -Dobro komšo kad će taj pelcer? Kaže - Evo samo Ruža da se obuče, pa će sama da ti otkine jedan!
Progutam knedlu, odnesem pelcer, posadim i tako...Osušio se dabogda!
Moj utisak za danas je Dačić pačić, koji reče -ako sam ja mogao sa Tačijem, mogu i oni da čiste sneg...Izgleda da oni nisu samo pregovarali...
Nije lose za prvi blog Veljco. Samo nastavi.
ReplyDeletePozdrav!
Hvala na podrsci! Nastavljam :)
ReplyDelete