Turci su vladali Srbijom od 1459. do 1867. To je sve od istorijskih činjenica što nameravam da pomenem u ovom blogu, jer nisam istoričar, čak mislim da ne znam dovoljno o našoj istoriji. Uvek kada sam poželeo da saznam nešto više, osokoljen svojom objektivnošću zbog neznanja, shvatio bih poneku nelogičnost izazvanu time da istoriju pišu pobednici.
Ovaj uvod nikako ne uspeva da mi sažme misli u fokus, temu...Mnogo toga mi pada napamet, a previše sam destimulisan da pišem knjigu jer pokušavajući da se uklopim, još sam se više odaljio.
Vraćam se naslovu. Rad - Kada radimo u inostranstvu ili za stranog poslodavca, najvredniji smo, najlojalniji, najpredaniji poslu. Prva misao vam je sigurno inostrana plata, ali ako malo zagrebete, shvatićete da nije baš tako. Zagrebite sami, neću ja valjda da grebem umesto vas. Zatim u naslovu stoji red. O tome ću za minut. I na kraju disciplina. Mnogi su pokušavali da je zavedu raznim nečovečanskim metodama, i bili su manje ili više uspešni u tome. Mi za sebe smatramo da smo poprilično nedisciplinovana nacija. Ne može bre meni neko da određuje šta ću ja da radim bre! Da, da, dva puta bre! Pa kako bre ne može? Poskupe struja, gas, cela treća i četvrta polica u maksiju i da ne nabrajam dalje.Podigneš deo plate, i finansijski si zbrinut do preksutra. I ćutiš. Pa nije malo 150 evra. Šta bi da nije toga ne smeš ni da zamisliš. Mi smo najdisciplinovaniji i najpokorniji narod na svetu sa viševekovnim treningom. Kakvi majmuni, kakvi bakrači, mi smo najbolji dokaz Darvinove teorije. Sada nema Turaka, a mi isto kao i pod njima. Kako ste uspeli da se toliko naviknete na njih kada ste rođeni 100 godina pošto su otišli? E, tu je izgleda evolucija odradila svoje. I sada onaj preskočeni RED.
Ulazim pre neki dan u gore pomenuti diskont. Uzmem onu najmanju korpu, jer prošlo je više od 3 dana od plate, stavim u nju 4 namirnice i na kasu. Na kasi žurka! Izgleda da ne primamo platu svi u isto vreme, i ispred mene red od 10 punih velikih kolica. Nije problem, odem na drugu, tamo ista slika. Pošto sam dosta informisan, potražim brzu kasu koja služi za ove sa ranijom platom. Do 5 artikala u korpi. Avaj, osim one dve žurka-kase ni jedna ne radi, a ima ih bar 10. Smirenim tonom, da ne bih bio pogrešno shvaćen i isprovociran, zamolim radnicu koja je baš u tom trenutku kačila banane na žicu da pozove šefa, poslovođu ili tako nekog cara da dođe. Ode ona, dovede šeficu, ja je ljubazno zamolim da otvori brzu kasu, bez da joj držim pridike što za ovoliko ljudi rade samo dve od deset kasa i žena rešila problem za 5 sekundi. Poslala je na kasu onu koja je kačila banane. U trenutku se iza mene stvorilo 20 njih sa korpama sličnim mojoj. Sve vreme su strpljivo čekali dok nije došao Karađorđe.
Skoro su u Zemunu svi putnici u autobusu složno izbacili kontrolore bus plus-a napolje. Odavno me neka vest iz novina nije više obradovala!
Ovaj uvod nikako ne uspeva da mi sažme misli u fokus, temu...Mnogo toga mi pada napamet, a previše sam destimulisan da pišem knjigu jer pokušavajući da se uklopim, još sam se više odaljio.
Vraćam se naslovu. Rad - Kada radimo u inostranstvu ili za stranog poslodavca, najvredniji smo, najlojalniji, najpredaniji poslu. Prva misao vam je sigurno inostrana plata, ali ako malo zagrebete, shvatićete da nije baš tako. Zagrebite sami, neću ja valjda da grebem umesto vas. Zatim u naslovu stoji red. O tome ću za minut. I na kraju disciplina. Mnogi su pokušavali da je zavedu raznim nečovečanskim metodama, i bili su manje ili više uspešni u tome. Mi za sebe smatramo da smo poprilično nedisciplinovana nacija. Ne može bre meni neko da određuje šta ću ja da radim bre! Da, da, dva puta bre! Pa kako bre ne može? Poskupe struja, gas, cela treća i četvrta polica u maksiju i da ne nabrajam dalje.Podigneš deo plate, i finansijski si zbrinut do preksutra. I ćutiš. Pa nije malo 150 evra. Šta bi da nije toga ne smeš ni da zamisliš. Mi smo najdisciplinovaniji i najpokorniji narod na svetu sa viševekovnim treningom. Kakvi majmuni, kakvi bakrači, mi smo najbolji dokaz Darvinove teorije. Sada nema Turaka, a mi isto kao i pod njima. Kako ste uspeli da se toliko naviknete na njih kada ste rođeni 100 godina pošto su otišli? E, tu je izgleda evolucija odradila svoje. I sada onaj preskočeni RED.
Ulazim pre neki dan u gore pomenuti diskont. Uzmem onu najmanju korpu, jer prošlo je više od 3 dana od plate, stavim u nju 4 namirnice i na kasu. Na kasi žurka! Izgleda da ne primamo platu svi u isto vreme, i ispred mene red od 10 punih velikih kolica. Nije problem, odem na drugu, tamo ista slika. Pošto sam dosta informisan, potražim brzu kasu koja služi za ove sa ranijom platom. Do 5 artikala u korpi. Avaj, osim one dve žurka-kase ni jedna ne radi, a ima ih bar 10. Smirenim tonom, da ne bih bio pogrešno shvaćen i isprovociran, zamolim radnicu koja je baš u tom trenutku kačila banane na žicu da pozove šefa, poslovođu ili tako nekog cara da dođe. Ode ona, dovede šeficu, ja je ljubazno zamolim da otvori brzu kasu, bez da joj držim pridike što za ovoliko ljudi rade samo dve od deset kasa i žena rešila problem za 5 sekundi. Poslala je na kasu onu koja je kačila banane. U trenutku se iza mene stvorilo 20 njih sa korpama sličnim mojoj. Sve vreme su strpljivo čekali dok nije došao Karađorđe.
Skoro su u Zemunu svi putnici u autobusu složno izbacili kontrolore bus plus-a napolje. Odavno me neka vest iz novina nije više obradovala!
No comments:
Post a Comment