300000000000 zvezda

300000000000 zvezda


Kosti su mi lakše od iskre u misli,
tek je mrva zemlja što me nosi.
Naši su se crvi u dušice stisli.
Ljigavi su, podli, goli su i bosi.

Hladno im je tako samima i slepim.
Ne vide im oči dalje od astala.
Zakleti su nekim prognanima, kletim.
Ne znaju izvini, molim te i hvala.

Jabuko sa grane,crva pljuni, dušo,
pa ogledni sunce da se sebi javi!
Pomoli se Bogu, niko te ne kušo
da ne budeš svetlo, no crvić rđavi.