Sloboda ili smrt

Otrov može biti lek i lek može biti otrov. Kratko pamćenje našeg naroda je možda lek kojim su se lečile istorijske rane viševekovnog ropstva .Preživelo se i zbog kratkog pamćenja. Danas se zbog kratkog pamćenja umire dok se preživljava.Isto kao  nekada. Ljudi preživljavaju da bi na kraju ipak umrli?Ljudi da, ali narod  ne. Kao narod umiremo da bismo preživeli. Vekovnim ropstvom smo platili saznanje te neminovnosti..Kratko pamćenje je naša žrtva za opstanak Srbije?Trenutak u kome je neko od nas spoznao naše kratko pamćenje  je trenutak u kome nam teret naše žrtve za Srbiju još teže pritiska misli.Čini mi se kao i mnogima pre i posle da je naš narod bez budućnosti. Mnogima se činilo I danas se čini. Teret neizvesnosti  se lako može skinuti sa duše koja se grčevito bori da pod njim ostane uverena u sigurnost svog kratkog pamćenja. Ne želi da bude žrtvovana . Želi slobodu vapeći za ropstvom koje joj daje pun smisao. Da li je to onda želja za životom ili za smrću? Nevažno je .Svi ćemo jednom morati iz Srbije. Zato ću mirne duše da odem odavde. Živ ili mrtav.Otrov može biti lek i lek može biti otrov. Prekratko pamćenje , najkraće u novijoj istoriji Srbije je uočljivo u svemu i svakome.Prevelika doza leka je smrtonosna.